Svet posle Covid-a: Agilnost i ubrazana digitalizacija kao ključni faktori napretka | OTP banka Srbija

Svet posle Covid-a: Agilnost i ubrazana digitalizacija kao ključni faktori napretka

Author
Predrag Mihajlovic Predsednik Izvršnog odbora, OTP banka Srbija

Nužnost je majka izuma, tako je rekao veliki filozof Platon predviđajući još iz stare Grčke šta će biti najveći generator inovacija u 21. veku. Istorija nas je naučila da krize nisu samo generatori problema, već su i izvor sjajnih ideja, navode nas da se prilagođavamo, ali i pokrenemo i unesemo promene u uobičajeni način poslovanja i ponašanja, kako bismo rešili i prevazišli najrazličitije izazove kako u životu tako i u poslu.

Tokom krize COVID-19 oblast koja je zabeležila izuzetan rast je digitalizacija i tu u svim aspektima, od rada na daljinu, lanaca snabdevanja, upotrebe veštačke inteligencije i mašinskog učenja, načina na koji komuniciramo sa korisnicima. Uveren sam da smo došli do tačke gde nema povratka. Veliko ubrzanje upotrebe tehnologije, digitalizacije i nove organizacije rada će ostati i nakon završetka pandemije. McKinsey procenjuje da bi više od 20 procenata globalne radne snage i to najviše iz sektora finansija, osiguranja i IT, većinu svog vremena moglo da radi van kancelarije. Istovremeno se predviđa da efikasnost neće opasti, zahvaljujući upotrebi naprednih tehnologija, automatizaciji i digitalizaciji. Ova kriza je nametnula imperativ za kompanije da preurede svoje poslovanje i priliku da ih transformišu. U zavisnosti od mere u kojoj to uspevaju direktno zavisi i njihova produktivnost. Rekao bih da su naredne tri godine ključne za izgradnju poverenja sa korisnicima u svim industrijama koje se u hodu prilagođavaju efektima COVID-19 a ujedno se pripremaju za naredni period, jer poslovno okruženje koje nas čeka će vrlo verovatno biti veoma drugačije od pređašnjeg. Neće biti dovoljno pratiti tehnološke trendove, već planirati i realizovati prioritizaciju. To su sfere koje će napraviti razliku i diferencirati lidere od ostalih, vrlo je važno raditi na kreiranju sjajnih iskustava za korisnike, stavljanje inovacija u središte razvoja proizvoda i usluga, težiti stvaranju ekosistema partnera čija je glavna prednost u povećanju agilnosti i davanju brzih rešenja. Ono što treba da nas ohrabri jeste kontinuirani rast izvoza informaciono komunikacionih usluga u Srbiji, koje su uprkos pandemiji ostvarile rast od 20 miliona evra i time dostigle ukupan izvoz od skoro 1.5 milijarde evra a u platnom bilansu čine suficit od milijardu evra. Imali smo nekoliko akvizicija i ozbiljnih investicija u ovom sektoru, a mene posebno raduje činjenica da prema globalnom izveštaju o startap ekosistemima za 2020. Beograd i Novi Sad zauzimaju 10. mesto među rastućim ekosistemima a Srbija čak peto mesto u svetu po blockchain razvoju.

Ova kriza u odnosu na onu iz 2008 karakteriše činjenica da je finansijski sektor u mnogo boljem stanju, sa velikim rezervama kapitala, dobrom likvidnošću i profitabilnošću. Vlade i centralne banke primenile su set mera fiskalne i monetarne politike kako bi se ublažili negativni efekti pandemije i podržala ekonomija i koje su uvedene u 36 zemalja Evrope i većini zemalja u svetu a koje uključuju set mera poreske politike, direktnih podsticaja iz budžeta i mere za očuvanje likvidnosti. U Srbiji su takođe mere podrške privredi uvedene kroz tri paketa ukupne vrednosti od 675,9 milijardi dinara što čini oko 12,5% BDP-a. Velikim delom mere su usmerene na pomoć stanovništvu i privredi gde su banke upravo odigrale jednu od ključnih uloga kroz tri moratorijuma, učešća u garantnoj šemi države i servisnog modela isplata penzija tokom vanrednog stanja prošle godine.

Trendovi plaćanja za vreme pandemije su potpuno transformisali trgovinu a promene poslovnih modela koje obično zahtevaju višegodišnji rad desile su se u samo nekoliko meseci. To se oslikalo i na banke koje u svojim strategijama poslovanja moraju da percipiraju mnoštvo promenljivih faktora, od promene ponašanja klijenata do ekonomskih promena, intenziviranja konkurencije, regulatornih pritisaka i tehnoloških novina, a tu prvenstveno mislim na očekivanu primenu EU Direktive o platnim uslu¬gama 2 (PSD2) koja će sigurno otvoriti nove mogućnosti za saradnjom između banaka i fintek kompanija u Srbiji i doneti nam nove okvire otvorenog bankarstva. Kad govorimo o digitalizaciji u bankarskom sektoru Srbije prvenstveno mislimo u dva pravca. Sa jedne strane, to znači povećanje efikasnosti pozadinskih procesa i veću fleksibilnost banke u odnosu na izazove iz okruženja, dok sa druge strane, možda i važnije, je usmeravanje naprednih tehnologija u pravcu unapređenja kvaliteta usluga koje pružamo klijentu. U tom smislu, digitalizacija treba da predstavlja spoj tehnologije, usluga i potreba klijenata, gde je najveći izazov za nas da pronađemo balans između ova tri elementa.

Upravo imajući sve ovo u vidu, naša matična OTP Grupa se u poslednjih nekoliko godina proširila širom regiona i organski i kroz akvizicije, a kao rezultat strategije rasta OTP nije prisutan samo u 11 zemalja, već́ je tržišni lider u Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori a sada i u Srbiji. Vojvođanska banka i OTP banka Srbija početkom maja su okončale najkompleksniju integraciju na ovim prostorima i na tom putu smo se susreli sa brojnim izazovima uključujući i one na polju digitalizacije. Idealan spoj vrednosti, kombinacija tehničke naprednosti, vrhunskog korisničkog iskustva i tradicije predstavlja sinergiju najboljih rešenja dva velika bankarska brenda, koju naši klijenti sada mogu da iskuse.

Naša matična OTP Grupa je pionir u digitalizaciji i već 25 godina proaktivno deluje na polju digitalne transformacije svog poslovanja, koje i mi preslikavamo u svom radu. Naše spajanje banaka omogućava klijentima nove pogodnosti sa fokusom na unapređenje digitalnog bankarstva, a uspeli smo da u uslovima pandemije i integracije omogućimo brojne novine kao što su online keš kredit, mCard, ApplePay, P2P plaćanja i Pay by link za prenos sredstava privatnim licima putem emaila i telefona. Takođe sagledavamo načine kako možemo pomoći našim klijentima malog biznisa, MSP i privrede pa im u tom smislu omogućavamo da poboljšaju i unaprede svoju prodaju kroz uvođenje e-commerce usluge koja im otvara novi kanal prodaje ka njihovim korisnicima. A koliko je to važno govori činjenica da je tokom prošle godine bilo 62% više transakcija karticama putem internet trgovine i da je preko 60% internet kupaca redovno kupovalo na internetu. U Srbiji 70% populacije, tačnije 4.75 miliona građana svakodnevno koristi internet, a više od 50% njih pristupa internetu preko mobilnih uređaja. Broj korisnika mobilnog bankarstva u Srbiji je povećan preko 20 puta u poslednjih šest godina, a samo tokom 2020. je zabeležen rast od 27% te je aplikaciju mobilnog bankarstva instaliralo preko 450.000 korisnika a ujedno je izvršeno za 50% više plaćanja kroz mobilnu aplikaciju u poređenju sa 2019.

U OTP banci imamo preko 400. 000 digitalnih korisnika, gde najveću bazu čine upravo korisnici naše mobilne aplikacije. Dakle, jasno je da je to pravac koji klijenti sami biraju a na nama je im pružimo prvoklasnu uslugu i opravdamo njihovo poverenje.

Tags:
0 komentara
Predrag Mihajlovic Predsednik Izvršnog odbora, OTP banka Srbija

Predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija, rukovodilac procesa integracije OTP banke i Vojvođanske banke, i predsednik Udruženja banaka Srbije. Prethodno je od 2017. do 2019. godine bio na poziciji Predsednika Izvršnog odobora Vojvođanske banke. Tada je istovremeno rukovodio i projektom integracije Vojvođanske banke i tadašnje OTP banke Srbija. Svoju bankarsku karijeru započeo je u AY Bank Ltd. London, kao diler na deviznom tržištu. Obavljao je funkciju specijalnog savetnika, a potom i zamenika predsednika Izvršnog odbora u Komercijalnoj banci od 2004. do 2008. godine, bio je direktor Sektora za poslove sa privredom u VTB banci, dok je u Credy banci (KBM banci) od 2010. do 2013. godine obavljao funkciju predsednika Izvršnog odbora.

Vrati se gore