Održivost je imperativ u današnjem poslovanju
Da li nam je priroda rekla svoje? Suočavamo se sa razornim efektom klimatskih promena što direktno utiče na kvalitet života ljudi ali i na svetsku ekonomiju, koja može do 2050. godine izgubiti i do 18% BDP-a prema poslednjim procenama. Emisija ugljen-dioksida može dostići do 2050. godine 43 milijarde metričkih tona, što je ekvivalent ugljičnog otiska 200 nuklearnih bombi. Da li je to u svet u kome želimo da žive naša deca? Šta možemo kao pojedinci i organizacije da preduzmemo zarad zdravije Planete? Čovek raspravlja, a priroda govori rekao je Volter.
Više od 130 zemalja obavezalo se na konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu (COP26) da zaustavi nestanak šuma do 2030. godine, uz najave da će to podržati i sa 12 milijardi dolara u javnom i 7,2 milijarde dolara u privatnom finansiranju. Finansijske organizacije koje kontrolišu 130 milijardi dolara složile su se da podrže čistu tehnologiju, kao što je obnovljiva energija, čime su se obavezale na postizanje neto nultih ciljeva. Tome u prilog govori i sprovedeno istraživanje Evropske investicione banke po kome Evropa prednjači kao lider u borbi protiv klimatskih promena. Evropi je potrebno blizu 300 milijardi evra dodatnih godišnjih ulaganja u narednih 10 godina da bi se ispunio cilj klimatski neutralne EU do 2050. godine. A kako to postići? Odgovor leži u održivom finansiranju.
Održivo finansiranje eksponencijalno raste poslednjih nekoliko godina i očekuje se dodatno ubrzanje u narednom periodu. Pod tim se misli na finansiranje projekata, kompanija, inicijativa koje doprinose ostvarivanju održivog, uravnoteženog i inkluzivnog rasta, čime se direktno podržavaju ciljevi održivog razvoja. Vodeću ulogu u zelenoj tranziciji igraju finansijske institucije sa naglaskom na bankarski sektor od kojeg se očekuje uspostavljanje održive ponude, mehanizama finansiranja i principa ulaganja.
U Srbiji je bankarski sektor sve aktivniji na ovom polju i prepoznaje značaj i vrednost ulaganja u zelene projekte. Najčešći su do sada krediti odobreni za izgradnju vetroparakova, projekata koji se odnose na recikliranje, solarnu energiju, prečišćavanje voda, kao i projekata u elektroenergetskom sektoru usmerenih ka smanjenju CO2 emisije. Očekujem da će intenzivirati finansiranje kroz investicione kredite u domenu obnovljivih izvora energije, projektnog finansiranja sa visokim stepenom energetske efikasnosti, zelenih poljoprivrednih investicionih kredita, takozvane „waste to energy“ reciklaže, kao i kupovine električnih vozila.
Još uvek nemamo u Srbiji jedinstveni okvir klasifikacije šta se smatra održivim finansiranjem kako bi mogli da sagledamo koliko su banke povukle kreditnih linija od međunarodnih finansijskih institucija u cilju finansiranja zelenih projekata, ali intenzivno sagledavamo na koji način banke treba da preuzmu adekvatniju ulogu u upravljanju rizicima i mobilisanju kapitala za zelene i niskougljenične investicije. Ohrabruje činjenica da je NBS prošle godine postala deo međunarodne Mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema, dok će Udruženje banaka Srbije, kao član Mreže za održivo bankarstvo, uz pomoć IFC-a zajedno sa bankama raditi na evidentiranju trenutne situacije u primeni politike održivog finansiranja uz edukaciju tržišta.
Takođe, jedno od najčešćih finansijskih instrumenta za finansiranje klimatskih, održivih i ekoloških projekata su zelene obveznice. Samo u prošloj godini izdato je oko 875 milijardi evra zelenih obveznica, što je za tri puta više u poređenju sa 2019. godinom kada je tržište zaista počelo da raste. Dalji rast tržišta se očekuje i tokom ove godine imajući u vidu pritiske ka smanjenju karbonskog otiska i jasno definisane regulatorne okvire u vidu EU Taksonomije, ključnog akcionog plana za finansiranje održivog rasta. Tokom 2021, Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala dve emisije evroobveznica u evrima i to u iznosu od 1 milijardi evra, ročnosti sedam godina, kao i petnaestogodišnju evroobveznica u evrima u iznosu od 750 miliona evra.
Pored toga, banke svojim primerom imaju priliku ne samo da finansiraju zelene projekte, već i da osnaže realnu ekonomiju u zelenoj tranziciji. Održivo bankarstvo uključuje fundamentalnu promenu u polaznom razmišljanju da društveni i ekološki ciljevi moraju biti uključeni u kreiranje svih finansijskih politika i proizvoda. ESG principi imaju direktan uticaj na sve aspekte poslovanja finansijskih institucija. Očekuje se da će posvećenost ka ESG indikatorima povećati zadovoljstvo zaposlenih i lojalnost brendu, jer opredeljenje ka održivom bankarstvu uliva dodatno poverenje kod klijenta i opšte javnosti.
U skladu sa Zelenim planom EU, OTP Grupa je definisala stubove ESG strategije sa ciljem da postane regionalni lider u zelenom finansiranju i izgradnji održive budućnosti. OTP banka je razvila okvir za identifikaciju i upravljanje ESG rizicima u procesu kreditiranja privrede, kao instrumentom za tranziciju ka održivoj ekonomiji.
Ponosan sam što je OTP Grupa potpisala Principe za odgovorno bankarstvo Ujedinjenih nacija, što je jedinstveni okvir za održivo poslovanje ovog sektora, razvijen kroz partnerstvo između banaka širom sveta i Programa za finansijsku inicijativu u oblasti životne sredine Ujedinjenih nacija. Time smo se pridružili najvećoj svetskoj bankarskoj zajednici fokusiranoj na održivo finansiranje, doprinoseći održivosti zajednice i ekonomije. Principi su vodeći okvir za osiguranje usklađenosti strategije i prakse banaka sa vizijom koju je društvo postavilo za svoju budućnost u Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija i Pariskom sporazumu o klimatskim promenama.
Kao vodeći kreditor privrede i građana, lider na tržištu faktoring, ecommerce i lizing usluga i sa jednom od najvećih mreža ekspozitura i bankomata u Srbiji, OTP banka je strateški orjentisana ka zelenoj tranziciji i održivom poslovanju o čemu svedoče brojne zelene inicijative koje smo pokrenuli.
To potvrđujemo i kroz peti ciklus projekta „Generator Zero“ koji je posvećen podršci i nagrađivanju inovacionih projekata koji predstavljaju održiva rešenja sa realnim i merljivim uticajem na smanjenje karbonskog otiska, kao jednog od najvećih izazova današnjice. Generator je jedan od najznačajnijih projekata OTP banke koji iz godine u godinu raste i prilagođava se tržišnim i društvenim okolnostima i potrebama, a sve u cilju podrške inovacijama, digitalizaciji i preduzetništvu. Na ovogodišnji konkurs, pristiglo je 72 prijave projekta, od kojih je odabrano 10 finalista koji će se dalje takmičiti za nagradu od dva miliona dinara. Ideja je da se uvođenjem novih proizvoda, usluga ili novina u internim poslovnim procesima malih i srednjih preduzeća, startapova i preduzetnika doprinese ostvarenju veće efikasnosti uz manju potrošnju resursa i energije kroz zelenu tranziciju. OTP banka svim finalistima obezbeđuje medijsku promociju dok će pobednik, pored novčane nagrade, dobiti i dugoročnu ekspertsku podršku na polju poslovne ekspanzije i pronalaženja novih razvojnih mogućnosti. Značaj Generatora prepoznali su i brojni partneri koji takođe obezbeđuju nagrade.
Prepoznajući važnost borbe protiv klimatskih promena, OTP banka je prva banka u Srbiji koja se priključila globalnoj inicijativi „Priceless Planet Coalition“ kompanije Mastercard sa ciljem da se u sledećih pet godina posadi čak 100 miliona stabala u područjima širom sveta. Ponosni smo i na činjenicu da naša banka koristi isključivo zelenu energiju, što potvrđuje zeleni sertifikat EPS-a, dok naša centralna zgrada koristi sopstvene solarne panele.
Za potrebe izrade godišnjeg izveštaja izvršili smo analizu našeg sveobuhvatnog delovanja i utvrdili da aktivnosti OTP banke direktno doprinose ostvarenju čak devet Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
Na samom kraju bih citirao čuvenog ekologa Roberta Svona, prvog čoveka u istoriji koji je hodao do Severnog i Južnog pola i rekao: „Najveća pretnja za našu planetu je verovanje da će je neko drugi sačuvati.“ I time se vraćam na svoje početno pitanje, šta možemo uraditi da je sačuvamo?