Kako smo, uopšte, živeli bez instant plaćanja
Jednostavno, bezbedno, praktično i trenutno – tako se može opisati novi vid plaćanja koji ulazi u naše živote, sa velikom šansom da potisne sve ostale.
Zvuči kao bajka. Stojiš u redu, ispred je dvadesetak ljudi, svako sa po nekoliko računa koje treba da plate. Ako svako na šalteru provede minut i po, to je najmanje pola sata čekanja. Onda pucneš prstima i najednom – nema reda, svi računi plaćeni, pare legle!
Tako izgleda instant plaćanje koje će za nekoliko nedelja u potpunosti proraditi u Srbiji.
Do sada su bili potrebni češće dani nego sati da bi novac prešao sa jednog računa na drugi. To je moglo da napravi problem kada je uplata uslovljavala neki posao, a svakako nije ubrzavalo biznis. U najboljem slučaju overena uplatnica ili priznanica služila je kao dokaz da su pare ka nekome krenule i da će uskoro stići.
Zahvaljujući IPS-u, odnosno instant pejment sistemu, danas se novac između računa kreće u milisekundama ili za maksimalno deset sekundi. Toliko vremena je potrebno da primalac registruje uplatu od trenutka kada ste je vi napravili. Priznanica je nepotrebna jer je saldo na računu uvećan i uplata registrovana na drugoj strani.
Tome je prethodila tehnološka revolucija koja nam je u ruke donela mobilne telefone sa kamerama, praktično kompjutere sposobne da očitavaju QR (quick response) kodove.
QR kod je kvadrat sastavljen od malog mozaika crno-belih kvadratića koji se mogu očitati kamerom i softverski prevesti u digitalnu informaciju. Ovi dvodimenzionalni kodovi se štampaju na nekoj površini, najčešće papirnoj, ali se mogu formirati i na ekranu drugog telefona. U slučaju instant plaćanja u sebi nose informacije koje obično ima klasična uplatnica, ko plaća, za šta, kome, na koji račun i koliko.
Dakle, umesto da stanete u red dovoljno je da sa uplatnica koje su vam dostavljene, na papiru ili imejlom, kamerom telefona očitate QR kodove i one će se otvoriti u vašoj bankarskoj mobilnoj aplikaciji. Ako ste saglasni sa onim što tamo piše, dodirom ekrana izvršavate plaćanje (uz mere bezbednosti koje banka koristi, pin kod najčešće) i posao je obavljen.
Pare su odmah legle. Ukoliko vam je zbog kašnjenja s plaćanjem računa obustavljena neka usluga, mogu odmah ponovo da je uspostave.
Kao što plaćate komunalije ili struju možete plaćati i račun u taksiju, gde taksista na svom tabletu ili telefonu (ili mini štampaču) kreira QR kod za cenu usluge koju je obavio. U restoranu vam kelner donosi račun koji ima odštampan QR kod, ako i on već ne koristi telefon. Sve je jednostavno i završava se u nekoliko sekundi.
Brzo kao keš, ali nema problema sa kusurom ili uplatom pazara u banku. I još vam mogu račun poslati elektronskom porukom, za vašu evidenciju. Bezbednosna prednost u odnosu na plaćanje karticom je što vi nikome ne dajete svoje podatke, ne upisujete brojeve u neki formular niti informacije o vama ostaju na internetu.
Jednostavno, vaša banka učitava podatke o uplati koju treba da izvršite i od vas putuje samo novac i šifra konkretne uplate po kojoj se prepoznaje da ste je baš vi obavili.
Plaćanje se obavlja na mestu gde ste najsigurniji, u samoj banci, a ne na nekom neproverenom sajtu. Na osnovu te uplate hakeri ne mogu da naprave neku novu, niti neko može da prati vaše kupovne navike.
U IPS se mogu uključiti svi trgovci koji koriste POS terminal na koji se samo dodaje generator QR kodova. Ali i ako nemaju POS, dovoljan je poslovni račun i mobilni telefon koji će im služiti umesto POS terminala, a na banci je da im ubaci odgovarajuće aplikacije.
Instant plaćanje je još jednostavnije između građana, potrebno je samo ime i broj računa onoga kome prebacujete novac, bez poziva na broj. Što znači da se može iskoristiti i za prodaju preko malih oglasa, pozajmicu ili bilo kakvu drugu transakciju za koju smo do sada koristili keš. I vreme. Nema donjeg iznosa za prebacivanje novca, ali je definisan maksimalni i to na 300.000 dinara.
Ovakav način plaćanja već je primaran u Kini, zemlji koja je za manje od dve decenije ubrzano prošla kroz platne kartice zbog svog jedinstvenog platnog sistema UPI koji je posebna tema.
Što se Srbije tiče, prema podacima naše banke Srbija, nešto više od polovine građana koristi kartice svakog meseca, tek 5 odsto ih uopšte nema. Navika bezgotovinskog plaćanja postoji, ali postoji i potencijal da se brzo pređe na instant plaćanja.
Evo zašto.
Sa mlađima će to ići lako i brzo jer tako prihvataju promene, naročito one koje su praktične prirode. Nema traženja bankomata, a očekujte pravu poplavu startap aplikacija za, na primer, deljenje računa u kafani ili rastaljivanje u preferansu.
Interesantniji su stariji građani. Obratite pažnju koliko njih je već prešlo na pametne telefone, što zbog programa za komuniciranje (vajber, skajp), što zbog čitanja novina na internetu.
Svaki korisnik smartfona počeće da koristi instant plaćanje vrlo brzo pošto ta opcija zaživi po samoposlugama. Posle toga širiće se po svim ostalim prodavnicima, pa i tezgama, i takvo plaćanje prestaće da nam privlači pažnju baš kao što je sada uobičajeno plaćati beskontaktno, dodirom kartice.
Naprotiv, pitaćemo se kako smo do sada živeli bez njega. Baš kao što se pitamo za mobilne telefone. Dok ne naprave tehnologiju koja će razaznavati zvuk pucketanja prstiju pa će nam i telefoni postati višak.
