Kako poslodavac može da privuče mladog i kvalitetnog čoveka?
Poslednjih deceniju možda jedna od najučestalijih HR tema je generacija Z i ljudski kapital koji dolazi na tržište radne snage. Mnoga istraživanja su pokušala da nam ukažu šta možemo očekivati i kako se spremiti za generacije koje dolaze. Vrlo često sam dolazila u situaciju da čitajući tekstove osećam profesionalnu zabrinutost da li ćemo umeti da se prepoznamo i razumemo. Danas imam drugu perspektivu, koja je utemeljena na iskustvu i saradnji sa tim istim, nekada predstavljenim mladim čudacima, toliko različitim od nas, koji pripadamo nekim pređašnjim generacija.
Izuzetne energije i pokretljivosti, brzih misli i dela, radoznali, obrazovani i izuzetno informisani, izazivaju svet oko sebe da se kreće bržim korakom. U brzini pokreta znaju da naprave raskorak, siđu sa glavne trase ili proklizaju ali se ne bave duboko razlozima zbog koji je do toga došlo. Zahvalni su na iskustvu iz kog su izvukli poentu i nastavljaju dalje. Vrlo sigurni u svoje stavove, sagrađenih na pregrštu različitih informacija koje poseduju, nezavisno i hrabro teže svojim uverenjima. Generacija koja je rasla i razvijala se zajedno sa internet tehnologijom, je najveći konzument istih i diktira digitalni pravac u svim segmentima života.
Da bi danas poslodavac privukao mladog i kvalitetnog čoveka, mora mnogo više da se izloži i eksperimentiše, bude inovativan i provokativan, kako bi probudio radoznalost. Ako to uspemo, daće nam šansu da se pokažemo. Uloge se menjaju. Sada poslodavac mora da se trudi i dokazuje da bi osigurao kontinuitet i smanjio neizvesnost. Mladi ljudi često ne poznaju limite, nemaju zadršku i ne osećaju strah u vezi sa poslom. Digitalni svet u kom su oni apsolutni vladaoci nema barijere. U njemu se direktno i javno komunicira, lako se povezuju ljudi, brzo uči i razmenjuje informacija. Takvo i poslovno okruženje žele za sebe. Transparentno, izazovno, spremno na brze odluke i reakcije i bez mnogo stega, pravila i propisa. Iako nema dovoljno potvrđenih dostignuća iza sebe traže prilike brže nego ranije generacije ali i preuzimaju odgovornost za svoja dela. Moramo im praviti okruženje koje će im stalno otvarati mogućnosti i prilike za novim I vrednim. Oni imaju vrlo jasna i visoka očekivanja od poslodavca a nevoljno pristaju na kompromise.
Kompanije danas moraju da se otvore, da zaborave načine na kojima su radile poslednjih decenija, u modelu poslovanja i kulturološkom smislu. Suština biznisa je manje više ista vekovima ali način na koji će se raditi se menja, danas mnogo brže nego ikada. Nama koji računamo na nove snage je mnogo važno da razumemo njihove potrebe i pokušamo da ih uvažimo, jer oni naše neće. Važno je da poslodavac adekvatno kanališe njihove potencijale i učinak i time ostvaruje korist i za sebe. Moguće je, ako smo dovoljno kreativni i pažljivi.
Procesi upravljanja ljudima se dizajniraju drugačije, touch point su potpuno izmenjeni, fokus je veći na iskustvu zaposlenog i njegovom zadovoljstvu. Aktivizam kao trend novog doba prati i pripadnike mlađih generacija i u radnom okruženju. Često su inicijatori raznih stvari u kompaniji jer ih krasi neustrašivost i uverenje da je potrebno baviti se i globalnim temama i da smo lično odgovorni za pokretanje i očuvanje vrednosti.
Ostaje da razumemo da se svet neće vratiti unazad i da onaj ko se ne menja i ne prilagođava nema mnogo izgleda u budućnosti. Važno je čuvamo prave vrednosti, negujemo ih i razumemo da su oko nas, samo ih možda neko drugi iskazuje na drugačiji način, počev od toga da sve manje koristi reči a više sliku.