Inovacije

Veliki podaci u malom džepu

23.05.2017

Zoran Stanojević Urednik, Radio televizija Srbije

Probam neobičan sako u prodavnici, cena je dobra, a ja u inostranstvu. Što znači da odluku o kupovini moram da donesem trenutno, nema prilike za “navratiću sutra, kad malo razmislim”. Problem je što ne znam s čime od garderobe koju imam mogu da ga uklopim, te bi mogao život da provede u mraku ormara u društvu mojih sličnih promašaja.

U telefonu imam aplikaciju koja savetuje šta može da se kombinuje s čime, ne pitajte me zašto. To je  nedovoljna pomoć u ovoj situaciji, ne sećam se najbolje dezena i boja svojih stvari, a ovde i bukvalno odlučuju nijanse. Pomislim da bi bilo fantastično kada bi postojala aplikacija koja bi bila kompletan inventar mog ormana i gde bi bilo dovoljno samo da unesem neku šifru sakoa koji gledam, pa da odmah dobijem odgovor s čim bi se lepo sprijateljio.

Zapravo, to uopšte nije nemoguće, čak je realnije nego što biste odmah pomislili.
Garderobu uglavnom kupujem u regularnim prodavnicama i plaćam karticom, što nije od suštinskog značaja, ali moglo bi da pomogne. Svaku kupovinu kasa uredno zabeleži, za slučaj da poželim da nešto vratim ili zamenim, ali i zbog sopstvenog inventara i kontrole. Samo što taj podatak ne stiže do mene iako sam ga, na neki način, kreirao svojim izborom. I platio.

Kada bih mogao u neki svoj profil da po želji unesem svaku kupovinu koju sam obavio, čak i onu u samoposluzi, imao bih pregled o kome govorim. Dovoljno je da pozovem šifru sakoa negde sa interneta i smesta ću dobiti  odgovor ne samo da li se uklapa s mojom ostalom garderobom, već i predloge kombinacija, kežual, sportska, poslovna. A ako bih uredno u aplikaciju unosio promene, to jest da li sam se nečega rešio jer mi je dosadilo ili je iznošeno, onda bi odgovor bio veoma aktuelan.

Najbolje od svega je što to ne zahteva nikakav dodatni napor, podaci već postoje u sistemu prodavnice, sve što je potrebno je da se nekako identifikujem pa da mi ih kasa prosledi. Platna kartica je jedan vid tog prepoznavanja, a aplikacija bi mogla da bude poklon koji mi banka nudi.

Sve kupovine, uključujući i hranu, mogao bih potom da provlačim kroz različite tabele, da utvrdim gde rasipam, a gde nepotrebno štedim. Sam softver bi mogao da mi šalje upozorenja, kada vremenom razume kakve su mi navike. A mogao bi i da mi daje preporuke, za popuste i rasprodaje, na osnovu mojih potreba i mogućnosti. Kao što to čine društvene mreže koje prate moje navike, s tim da ovde ja imam kontrolu.

Ovo nije ništa drugo do „big data“ pristup za pojedinca. Kao što veliko preduzeće teži da upravlja svim informacijama koje proizvede ne bi li bilo efikasnije, to bih voleo i ja, iz istih razloga. Informacije su već digitalizovane, samo je potrebno da se uvežu i da nam neko ponudi takav softver,  koji ćemo podešavati po sopstvenoj meri.

I svi će imati koristi, počev od radnje. Recimo, ja sam se ubrzo pokajao jer nisam kupio sako.