Biznis

Dobrobit korisnika je u centru svake transformacije

10.11.2017

Aleksandra Petrovski Urednica online magazina Finovacije

Dobrobit krajnjeg korisnika treba da bude u centru svake transformacije i ona ne podrazumeva uvođenje novih tehnologija, već transformaciju načina razmišljanja i poslovanja ljudi koji čine tu kompaniju. Eksterni faktor je taj koji često pokreće transformaciju, međutim mnogo je izazovnije i važnije da ona bude sprovedena interno, a za to je potrebno mnogo strpljenja i upornosti u kombinaciji sa brzinom delanja.

Ovo su zajednički zaključci učesnika panel diskusije „Transformacije velikih industrija“ održane u Centru za inovacije ICT Huba u Beogradu.

Šta su motivi i najveće prepreke multinacionalnih korporacija da preduzmu hrabre korake u transformisanju svojih biznisa, kao i kako taj put u praksi izgleda govorili su predstavnici multinacionalnih kompanija koji dolaze iz tri veoma različite industrije: Vuk Kosovac (izvršni direktor za marketing Societe Generale Srbija), Rade Bučevac (direktor marketinga i strategije Lafarge Srbija) i Ivan Miletić (direktor korporativnih poslova za region jugositočne Evrope Philip Morris International).

„Vrlo često se kao pokretač transformacija spominje strah, a kod nas je to strast. Kada čujem komentar „jao, bićete uberizovani“ ja se obradujem, jer vidim Uber kao sjajan primer kako na jednostavan i transparentan način možete da konzumirate jednu uslugu. Naša strast je kako da to omogućimo u bankarstu“, rekao je Vuk Kosovac i ispričao kako je došlo do ideje za online ekspozituru lansirane pre dve godine:

„Pokrenuli smo transformaciju i uveli digitalizaciju ne na osnovu onoga što su klijenti rekli da bi želeli da imaju, već na osnovu prepoznavanja problema s kojim se suočavaju. Mi smo taj problem predupredili„.

Naša strast je kako da omogućimo u bankarstvu, ono što je Uber uradio u transportu, da na jednostavan i transparentan način možete da konzumirate jednu uslugu.

Vuk Kosovac, Societe Generale Srbija

Najveća svetska firma za proizvodnju građevinskih materijala, Lafarge, predstavlja konglomerat lokalnih biznisa i do sada je bila okrenuta saradnji sa drugim biznisima, međutim prateći nove tokove imaju potrebu da se približe krajnjim korisnicima. Jedan od iskoraka u tom smeru, kada govorimo o srpskom tržištu, su porodične Lafarge kuće.

„Probudili su nas trendovi i nadam se da je to na vreme. Velike kompanije koje su svetski konglomerati gube prostor za rast, a pretpostavka rasta mora da se ispoštuje i onda pronalaze druge segmente gde to možete da učestvuje.

Prema scenariju koji smo napravili za 2025. godinu, a neke pretpostavke su prilično izvesne i jako će uticati na ono što smo mi danas i što ćemo biti, 50 odsto elemenata koji se proizvode u fabričkim uslovima biće rađeno od 3D štampe. Što znači imaćete kuću ili zgradu koju će izgraditi jedna mašina, cev kroz koju prolazi beton. To je već realnost i taj robot će biti vrlo jeftin za neko vreme.

Zatim, nas očekuje revolucija u 3D projektovanju, načinu projektovanja, izgradnji i kontroli troškova. Najbitnija promena za to što danas radimo, jer oko 60 odsto celokupne svetske prodaje ide preko kanala distribucije, je da Alibaba, Amazon i slične firme imaju svu infrastrukturu i znanje da bez problema krenu da prodaju naše proizvode onlajn.

Misija startapa je da napadnu tržište, mi pokušavamo da se prilagodimo. Svi ovi zidovi, prostori koje vidite će za nekoliko godina biti živi: slušaće i prenositi informacije… To su sve naši materijali koje ugrađujemo i moramo da razmišljamo o tome da li su prilagođeni za tako nešto“, istakao je Rade Bučevac.

Lider duvanske industrije Philip Morris je pre desetak godina počeo pripreme za transformaciju, uložio oko tri milijarde dolara i angažovao više od 400 svetski poznatih naučnika da rade na razvoju alternativnih proizvoda za konvencionalne cigarete.

„Neke kompanije se transformišu tek kada voz uđe u stanicu, mi smo se opredelili da to uradimo pre. Želimo da budemo kompanija koju pokreće nauka. Od kompanije koja je proizvodila krajnje jednostavan proizvod – duvan umotan u papir i sa filterom na kraju, mi se menjamo u kompaniju koja plasira proizvode bazirane na elektronici i na potpuno drugi način uživaju u duvanu. Meni je bila fascinantna izjava našeg CEO, koji je rekao: “nadam da za mog života Philip Morris više neće prodavati cigarete”. Naša vizija je budućnost bez duvanskog dima i znamo da će taj proces trajati“, izjavio je Ivan Miletić.

Nama su startapi potrebni da učimo kulturu od njih. Tim koji je zadužen da radi sa startapom na određenom projektu, nakon toga nije više isti.

Rade Bučevac, Lafarge

Svi moramo da se promenimo

Moderator panela Dejan Ranđić, osnivač i generalni direktor ICT Hub-a, upitao je sagovornike koji su najveći izazovi sa kojima se susreću na putu transformacije.

„Najveći izazov je transformisati sebe. Od banke koja je hijerarhijska organizacija kao vojna mi moramo da pređemo u organizaciju koja je spremna da vrši tu transformaciju i da shvati da je novo bankarstvo zapravo traženje novog puta, eksperimentisanje i menjanje. Ukrtko: najveći izazov je ostvariti tu internu kulturu da je transformacija naš novi deo posla“, objasnio je izvršni direktor za marketing Societe Generale i nastavio:

„Iz naše perspektive, vodeći menadžment je taj koji mora da ima jasnu želju da se transformiše i da pruži dobar primer ostatku zaposlenih. Bez podrške vrha kompanije, teško da to može da se uradi dobro. Mi smo imali sreću da u okviru grupe imamo razumevanje da probamo različite stvari, jer u suprotnom ne znate šta će da radi.

Za Lafarge i Philip Morris najizazovniji je eksterni faktor: percepcija, odnosno kako ih doživljavaju krajnji korisnici njihovih proizvoda.

„Korisnici nas vide kao tradicionalne dobavljače materijala, nekoga ko proizvodi dobar i kvalitetan materijal, ali mi sada treba da na njih prenesemo nešto novo i u tome pronađemo partnere. Kada se penjete u lancu, posebno vertikalno, potrebne su vam nove kompetencije za nove biznis modele. Bilo da to radite unutar kompanije ili u saradnji sa nekim, sve ima svoje zamke i jako je klizav teren, jer na tržištu kao što je Srbija nije moguće naći toliki portfolio partnera, nego i mi moramo da ih kreiramo“, priznao je Bučevac.

„Otišli smo u drugom pravcu. Mi više nismo mačo, Marlboro kauboj. Simbol IQOS-a je kolibri, ptica koja iz cveta uzme nektar i srž, ali ga ostavi i ne izmeni. To je ono što mi pokušavamo da uradimo: da se prilagodimo načinu na koji se svet menja. Samim tim moramo i da promenimo percepciju javnosti, a to je ta eksterna transformacija„, rekao je Miletić i dodao da u kompaniji koja ima 80.000 zaposlenih širom sveta ne rade svi svakog dana na transformacijama:

„Kod nas postoje ljudi koji se još uvek bave tradicionalnim cigaretama i baviće se time još dugo vremena, ali je neophodno celu organizaciju držati zainteresovanu za transformaciju, jer će i oni jednog dana proći taj proces. Mi moramo da im pružamo naše konvencionalne proizvode dok svi korisnici, a na svetu je 1,1 milijarda pušača, ne budu spremni da pređu na ove nove“.

Želimo da budemo kompanija koju pokreće nauka. Od kompanije koja je proizvodila krajnje jednostavan proizvod, mi se menjamo u kompaniju koja plasira proizvode bazirane na elektronici.

Ivan Miletić, Philip Morris

Transformacija u svakom segmentu, ne samo komercijalnom

Moderator Dejan Ranđić je sumirao da Philip Morris više ne prodaje cigarete, već zadovoljstvo uživanja u duvanskim proizvodima, Lafarge više ne prodaje beton I cement, već učestvuje u procesu izgradnje kuće, a naša banka sve više teži zadovoljenju potreba klijenata, a manje pukom plasmanu finansijskih usluga. Pitao je potom učesnike panela kakva je dugoročna vizija transformacije njihovih kompanija i da li će one za pet ili 10 godina drastično odstupiti od onoga što je danas njihovo tržište.

“Bankarstvo će biti potrebno i za deceniju, a radiće na tehnologiji koja je u tom trenutku potrebna i nekom od načina komunikacije koji će ljudi koristiti tada. Ono što je još sada izvesno je da je bankarstvo već danas IT biznis, što znači da će tokom vremena biti nužno da banka bude izuzetno dobra IT kompanija ako želi da nastavi da pruža svoje usluge i da se integriše. Ako su kriptovalute potreba potrošača, onda ćemo se mi prilagoditi, ali ne mislim da bi trend samo zarad trenda trebalo da bude promovisan. Hajde da se kratkoročno fokusiramo na ono što klijentima treba i da to iskoristimo”, izjavio je Vuk Kosovac.

Rade Bučevac uveren je da će Lafarge za 10 godina raditi isto što i sada, ali na drugačiji način.

“Naš set inicijativa za transformaciju će dovesti do toga da prodajemo potpuno nove dodatne vrednosti i jačamo ono što dolazi iz naše baze, a to je suštinski proizvodanja. Takođe sam siguran da ćemo imati potpuno drugačiji odnos prema krajnjim korisnicima i to je nešto što nas sve vreme vuče. Mi smo jedan ogroman brod kome za manevar treba mnogo vremena, a to je glavna zamka u koje velike industrije upadaju i imaju problem s tim, postoji ogromna inercija”, rekao je i dodao:

“Nama su startapi potrebni da učimo kulturu od njih. Tim koji je zadužen da radi sa startapom na određenom projektu, nakon toga nije više isti. Onda taj novi interni tim prenosi to na ostatak organizacije. Potrebno je da interno dovedemo ljude na taj nivo da razmišljaju o transformacijama i inovacijama u svakom segmentu, a ne samo komercijalnom – vezano za klijente, proizvode, usluge, nego i interne biznis procese, celokupan pogled na tradicionalan način koji smo radili biznis…”

Kosovac i Miletić su u prilog tvrdnji da je Srbija relevantno tržište istakli da se kod nas ne samo uspešno implementiraju ideje i inovacije koje dolaze iz centrala kompanija, već da se inicijative i dobre prakse sa našeg tržišta prihvataju u svetu.

Kao bitne činioce transformacije čitavog poslovanja učesnici panela apostrofirali su mala i srednja preduzeća. Rade Bučevac istakao je da im se svakog dana divi “na koji način fukncionišu i kako pronalaze svoje mesto na tržištu”, a izvršni direktor izvršni direktor za marketing Societe Generale Srbija ih je ohrabrio.

“Nije neophodno da ljudi imaju mnogo novca, već ideju koju žele da plasiraju i u nju veruju. Ne mislim da je novac taj ključni faktor koji opredeljuje transformaciju, već ideja. Razlog zašto mi baš sada pričamo o tome je jer je odličan momenat da krenete s tim. Nije svet ne znam ni ja koliko odmakao, ali nećemo ni mi imati 20 godina da ih stignemo”, zaključio je Vuk Kosovac.