Licne finansije

Kako uštedeti za omiljeni festival ovog leta

5.05.2017

Ognjen Karadžić Bloger, književnik, sociolog

Širom Evrope počinju muzički festivali sa tvojim omiljenim izvođačima, a ti sediš pod klimom i na youtube-u umesto da slušaš muziku gledaš self-made milionera koji te sa visokih menhetenških penthausa ubeđuje da se baš, baš sve može kad se hoće. Svakako bi se rado menjao sa njima. Ako ni zbog čega drugog, onda da bi mogao da odeš na koncert života. Činjenica je da za onaj baš dobar provod na festivalima ne postoji dovoljna količina novca, pogotovo kad shvatiš da ljudi iz inostranstva za dva-tri dana samo u bakšišu ostave našu prosečnu platu. Ali, ako bi malo poradio na skromnosti, odlazak na festival ne bi bio nemoguća misao.

Govorim ovo svom prijatelju koji klima glavom jer zna da sam u pravu. Slaže se sa mnom, ne spori ni reč. Samo postoji jedan nepremostivi problem: on neće da deli flajere ili da lepi plakate sa kojih se smeše sumnjiva lica, nepoznati superstarovi ili čarape. Potpuno ga razumem. Ono što ne razumem je razlog njegovog ćutanja dobrih pola sata. Nije ga sramota posla, kao što ni ne treba da ga bude sramota bilo kog poštenog posla, ali jednostavno ne voli to. To je u redu.

Kao i u većini slučajeva kada su mladi ljudi u pitanju, uzrok apatije možemo da lociramo u nedovoljnoj informisanosti. To nisu jedini sporedni part time poslovi. Jesu najprisutniji i verovatno ih ima najviše, ali nisu to jedini poslovi.

Savetujem mu da se organizuje, jer to je uvek i više od pola posla. Prva stavka na koju treba da obrati pažnju jeste koliko ima vremena. Festval je za nešto više od 3 meseca. Deluje mu kao da će to doći već sutra, i da nema vremena. Ali, ima, itekako. Ima skoro 90 radnih dana. Ako odluči da konačno završi fakultet i da počne da uči, umesto radnih dana, imaće 12 radnih vikenda ispred sebe.

Druga ključna stvar je da odredi koliko mu novca minimalno treba za ovu zamisao. Ovo nije važno kao cilj za sebe, ali pomaže. Jer kada vidi koliko ima vremena, i koliko mu novca treba, najlakše će izračunati koliko treba da zaradi po jedinici vremena. Pored toga što ovo pozitivno utiče na psihu (kad shvatite da to više nije ogromna cifra koja vam stoji iznad glave nego manja cifra ponovljena nekoliko puta, stvarno je sve lakše), ovo je ključan korak za izbor posla, jer je svaki posao drugačije plaćen.

Pravi svoju računicu, i deluje zadovoljno. Ali šta sad, šta dalje? One ključne informacije, informacije o samom poslu mu i dalje nisam dao. Sa razlogom. Pre toga, morao sam priču da odvedem u drugom pravcu. Znam da mu je od ranije bio poznat koncept freelancing-a. Ali za tu priču dao sam mu najteži zadatak – da bude iskren prema sebi. On je kao i ja, kao i pola naših zajedničkih prijatelja i kao milioni drugih ljudi na svim tim platformama za freelancing, prisutan još odavno. Postoji samo jedan problem: na prvi angažman neretko možete da čekate i duže od tri meseca. On je prosečno dobar u photoshop-u, i shvata da nema luksuz da čeka. Ne oslanja se na to, ali odlučuje da se aktivira. To je uvek dobra opcija za programere, dizajnere, pisce, prevodioce, marketare. Ako ste pisac i odlično vladate engleskim jezikom, za tri meseca bavljenja ghostwriting-om, mogli biste da zaradite dovoljno da sa sobom na festival povedete još pet prijatelja. Ako pravite web sajtove od toga biste mogli i da živite. Možete da vodite kampanje na društvenim mrežama, pravite excel tabele i manje više možete da radite sve što vam padne na pamet. Stvar je u tome da imate jak portfolio i da ste stvarno dobri u tome što radite. Da se on kojim slučajem sa sigurnošću prepoznao, priča bi se ovde zaustavila.

Valjda u iščekivanju toga da mu nabrojim taksativno šta može da radi i gde da se prijavi, potpuno se razočarao kada sam od te ideje još jednom odustao. Ali to sam čuvao za kraj. Sada sam morao da ga upoznam sa njegovim najjačim oružjem, kojeg nije bio svestan.

Ok, on je možda ekstreman primer, jer da ga stavite na ostrvo sa ljudožderima, oni bi ga zgotivili pre nego što dođe vreme ručka. Ne verujem mu da nije svestan svog sociokulturnog kapitala. Možda samo ne zna da ga iskoristi. Ovo će se, pogotovo u tranziconom društvu, ispostaviti kao ključna stvar za dobijanje nekog honorarnog posla. Svi su izgledi da ste poput njega prosečno dobri u onome što radite. I dok se na sajtovima poput freelancer-a traži najbolja usluga za najmanje novca, u offline svetu honoraraca cena usluge prati njen kvalitet. Osrednje dobro urađeni posao doneće vam osrednji honorar. Ali priliku da taj posao uradite, po svoj prilici, doneće vam neko poznanstvo. Iz osnovne škole, sa ekskurzije na Tari, poznanstvo sa nekim koga ste upoznali u zaglavljenom metrou, u nekom gradu, nekad. Npr. Ako ste osrednje dobar DJ i poznajete nekog ko drži kafić, eto vam prilike, okrenite broj telefona. Ako ste brižljivo održavali kontakte – vreme je da ih iskoristite. Ako niste, vreme je da počnete da radite na tome. I ne brinite, festival i dalje nije misaona imenica.

Jer moj dobri prijatelj nije želeo da „bude naporan“. Šta još može da uradi, interesovalo ga je. Veoma prosto. Ako ne želi da radi ono u čemu je (prosečno) dobar, moraće da radi ono što svi mogu da rade. Da šeta tuđeg psa (do 1000 dinara dnevno), da čuva decu (300 dinara po satu) ili da drži privatne časove fizike i matematike osnovcima i srednjoškolcima. Zbog perioda godine u kome se nalazimo, odjednom mu se otvorila još bolja mogućnost – spremaće đake za prijemni. Ponovo se vraćamo na sociokulturni kapital jer se neće oglašavati na internetu, već će otići do svoje srednje škole. To je plan. Ako bude držao dva dvočasa dnevno, samo preko vikenda, zaradiće dovoljno i za neke tekuće troškove.

Konačno je ugasio onog lažnog milionera na youtube-u i umesto na menhetenšku izašao na svoju voždovačku terasu. Sve je lakše kad se napravi plan, priznaje.

A šta ako me ne pusti mama???