Bitcoin: Kako je nastao i da li će nestati
Preko 100.000 trgovaca prihvata bitkoin kao sredstvo plaćanja. Šta je to što bitcoin, odnosno kriptovalute uopšte, čini tako zanimljivim?
Završavao se jedan od najgorih meseci otkad postoje berze. CNN je u jednom svom članku taj mesec nazvao „Red October“. Svetska ekonomska kriza je bila u punom jeku. Baš na samom kraju tog meseca, 31. oktobra 2008. godine, na internetu se pojavio dokument pod nazivom „Bitcoin : A Peer-to-Peer Electronic Cash System“, koji na osam strana ukratko opisuje jednu potpuno novu vrstu novca – bitkoin. Nastanak tog dokumenta obavijen je velom misterije. Neki misle da je njegov tvorac namerno čekao da postojeći finansijski sistem zapadne u duboku krizu kako bi ljudi bili otvoreniji za alternativu koju je on ponudio. Drugi misle da je pojava bitkoina baš u sred finansijske krize samo puka slučajnost. Jedini čovek koji bi mogao tu misteriju da razreši, njegov tvorac, je i sam prilično misteriozan. Predstavlja se kao Satoši Nakamoto, međutim njegov pravi identitet, kao i njegova lokacija, je ostao velika nepoznanica i pored mnogih pokušaja da se otkrije ko zapravo stoji iza bitkoina.
Iako se bitkoin pojavio u savršenom trenutku, njegovo lansiranje je prošlo prilično neopaženo. Prve jedinice te valute kreirane su u januaru 2009, ali u prvih 16 meseci njegovog postojanja ništa realno nije plaćeno bitkoinima. Malobrojni korisnici su razmenjivali bitkoine međusobno, ali pre svega da bi testirali sistem, jer bitkoin tada ništa nije vredeo. Tek 22. maja 2010. je prvi put nešto opipljivo plaćeno bitkoinom. Naime, izvesni gospodin Laslo je tog dana platio 10.000 bitkoina za dve pice. Od tada, bitkoin zajednica slavi 22. maj kao „Bitkoin pica dan“. Veliko je pitanje koliko je sam Laslo raspoložen za slavlje. On je postao deo bitkoin istorije, ali ga je taj ulazak u istoriju prilično skupo koštao. Tih 10.000 bitkoina u trenutku pisanja ovog teksta vredi nešto više od 12 miliona dolara!
Sedam godina kasnije, situacija je potpuno drugačija. Preko 100.000 trgovaca (mahom onlajn) prihvata bitkoin kao sredstvo plaćanja. Preko hiljadu novih kriptovaluta je nastalo po uzoru na bitkoin. Broj startapa koji se bave kriptovalutama raste iz dana u dan, a ukupan kapital investiran u te startape je odavno premašio milijardu dolara. Postoje centralne banke koje ozbiljno razmatraju uvođenje nacionalnih kriptovaluta. Već nema nikakve dileme da je blokčein tehnologija, na kojoj je baziran bitkoin, revolucionarna i da će svoju primenu naći i van sfere finansija. Maltene ne postoji u svetu veća banka ili finansijska institucija koja nema svoj tim zadužen za proučavanje te tehnologije i mogućnosti implementacije iste radi smanjenja troškova, kao i povećanja efikasnosti i bezbednosti poslovanja.
Šta je to što bitkoin, odnosno kriptovalute uopšte, čini tako zanimljivim? Ukratko, u pitanju je decentralizovan finansijski sistem kod kojeg se kriptografija koristi za verifikaciju transakcija i kreiranje novih jedinica valute. Kriptovalutama ne upravlja centralna banka niti bilo koja druga institucija ili pojedinac. Njima upravljaju njeni korisnici, a sve odluke se donose konsenzusom. Nedostatak centralne vlasti koja bi upravljala valutom ima svoje mane i prednosti. Najočigledniji problem je nestabilnost kriptovaluta. Za razliku od nacionalnih valuta, gde centralne banke imaju na raspolaganju čitav niz alata kojima valutu održavaju koliko-toliko stabilnom, kriptovalute su potpuno prepuštene tržištu, to jest, zakonu ponude i potražnje. Sa druge strane, nacionalne valute su veoma osetljive na političke i ekonomske probleme unutar države (setimo se samo ranih devedesetih prošlog veka). Kriptovalute, kao globalne i decentralizovane, nisu pod kontrolom nijedne države i samim tim su manje osetljive na politička dešavanja. Ipak, primećuje se jasan trend rasta cene bitkoina svaki put kada se dogodi neka politička ili finansijska kriza u svetu, pa čak i kada samo postoji naznaka da bi moglo biti krize. Cena je rasla tokom kiparske krize, grčke krize, nakon Bregzit referenduma i predsedničkih izbora u Americi. Dakle, kad god je poverenje u postojeći sistem poljuljano, određeni broj ljudi očigledno alternativu vidi u kriptovalutama.
I ranije su postojali finansijski sistemi i valute nezavisne od centralnih banaka, kao na primer e-gold ili Liberty Reserve. Međutim, kod njih je samo jedna vrsta cenralne vlasti bila zamenjena drugom. Kriptovalute omogućuju, prvi put u istoriji, da se novac pošalje na daljinu bez posrednika, brzo, jeftino i bezbedno. Kriptovalute su imune na falsifikovanje i cenzuru, svako može poslati onoliko novca koliko ima, kome god želi i kad god to želi. Način protoka transakcija i čuvanja informacija o transakcijama je ono što je posebno zanimljivo i primenjivo svuda gde je bitna verodostojnost i bezbednost podataka. Naime, baza svih bitkoin transakcija koje su se ikada desile je distribuirana među preko 5 hiljada korisnika širom sveta i ažurira se u realnom vremenu. U klasičnim sistemima, da bi se važni podaci sačuvali u vanrednim okolnostima, radi se bekap. Zamislite da imate 5.000 ažurnih kopija baze podataka širom svetu u svakom trenutku! Govorimo o nivou sigurnosti podataka koji je do pre nekoliko godina bio potpuno nezamisliv.
I pored svih prednosti kriptovaluta, broj korisnika je i dalje relativno mali. Na svakog korisnika kriptovaluta u svetu dođe otprilike hiljadu ljudi koji ne koriste kriptovalute. Više je razloga za to. Kriptovalute su relativno komplikovane za korišćenje i zahtevaju solidan nivo tehničkog znanja da bi se koristile bezbedno. Pravni okvir za njihovo korišćenje je još uvek nedovoljno definisan i mnoge kompanije zaziru od kriptovaluta baš iz tog razloga. Takođe, pomalo ih, prilično neopravdano, prati i loš imidž zbog korišćenja za razne ilegalne transakcije. Ne može se osporiti da se kriptovalute koriste i za to, ali i dalje se koriste neuporedivo manje nego dolari i druge velike svetske valute.
Kriptovalute su jedan potpuno nov koncept, menjaju ne samo način na koji plaćamo, već i način na koji doživljavamo novac. Kao i kod svake krupne inovacije, potrebno je najpre da se promeni svest korisnika. Internetu su trebale decenije da postanu mejnstrim, mobilnim telefonima takođe. Ni kriptovalutama neće trebati manje, ali teško ćete u svetu naći ozbiljnog fintek stručnjaka koji bi se kladio na to da kriptovalute neće postati mejnstrim, pre ili kasnije.
