Svet posle Covid-a: Agilnost i ubrazana digitalizacija kao ključni faktori napretka
Nužnost je majka izuma, tako je rekao veliki filozof Platon predviđajući još iz stare Grčke šta će biti najveći generator inovacija u 21. veku. Istorija nas je naučila da krize nisu samo generatori problema, već su i izvor sjajnih ideja, navode nas da se prilagođavamo, ali i pokrenemo i unesemo promene u uobičajeni način poslovanja i ponašanja, kako bismo rešili i prevazišli najrazličitije izazove kako u životu tako i u poslu.
Tokom krize COVID-19 oblast koja je zabeležila izuzetan rast je digitalizacija i tu u svim aspektima, od rada na daljinu, lanaca snabdevanja, upotrebe veštačke inteligencije i mašinskog učenja, načina na koji komuniciramo sa korisnicima. Uveren sam da smo došli do tačke gde nema povratka. Veliko ubrzanje upotrebe tehnologije, digitalizacije i nove organizacije rada će ostati i nakon završetka pandemije. McKinsey procenjuje da bi više od 20 procenata globalne radne snage i to najviše iz sektora finansija, osiguranja i IT, većinu svog vremena moglo da radi van kancelarije. Istovremeno se predviđa da efikasnost neće opasti, zahvaljujući upotrebi naprednih tehnologija, automatizaciji i digitalizaciji. Ova kriza je nametnula imperativ za kompanije da preurede svoje poslovanje i priliku da ih transformišu. U zavisnosti od mere u kojoj to uspevaju direktno zavisi i njihova produktivnost. Rekao bih da su naredne tri godine ključne za izgradnju poverenja sa korisnicima u svim industrijama koje se u hodu prilagođavaju efektima COVID-19 a ujedno se pripremaju za naredni period, jer poslovno okruženje koje nas čeka će vrlo verovatno biti veoma drugačije od pređašnjeg. Neće biti dovoljno pratiti tehnološke trendove, već planirati i realizovati prioritizaciju. To su sfere koje će napraviti razliku i diferencirati lidere od ostalih, vrlo je važno raditi na kreiranju sjajnih iskustava za korisnike, stavljanje inovacija u središte razvoja proizvoda i usluga, težiti stvaranju ekosistema partnera čija je glavna prednost u povećanju agilnosti i davanju brzih rešenja. Ono što treba da nas ohrabri jeste kontinuirani rast izvoza informaciono komunikacionih usluga u Srbiji, koje su uprkos pandemiji ostvarile rast od 20 miliona evra i time dostigle ukupan izvoz od skoro 1.5 milijarde evra a u platnom bilansu čine suficit od milijardu evra. Imali smo nekoliko akvizicija i ozbiljnih investicija u ovom sektoru, a mene posebno raduje činjenica da prema globalnom izveštaju o startap ekosistemima za 2020. Beograd i Novi Sad zauzimaju 10. mesto među rastućim ekosistemima a Srbija čak peto mesto u svetu po blockchain razvoju.
Ova kriza u odnosu na onu iz 2008 karakteriše činjenica da je finansijski sektor u mnogo boljem stanju, sa velikim rezervama kapitala, dobrom likvidnošću i profitabilnošću. Vlade i centralne banke primenile su set mera fiskalne i monetarne politike kako bi se ublažili negativni efekti pandemije i podržala ekonomija i koje su uvedene u 36 zemalja Evrope i većini zemalja u svetu a koje uključuju set mera poreske politike, direktnih podsticaja iz budžeta i mere za očuvanje likvidnosti. U Srbiji su takođe mere podrške privredi uvedene kroz tri paketa ukupne vrednosti od 675,9 milijardi dinara što čini oko 12,5% BDP-a. Velikim delom mere su usmerene na pomoć stanovništvu i privredi gde su banke upravo odigrale jednu od ključnih uloga kroz tri moratorijuma, učešća u garantnoj šemi države i servisnog modela isplata penzija tokom vanrednog stanja prošle godine.
Trendovi plaćanja za vreme pandemije su potpuno transformisali trgovinu a promene poslovnih modela koje obično zahtevaju višegodišnji rad desile su se u samo nekoliko meseci. To se oslikalo i na banke koje u svojim strategijama poslovanja moraju da percipiraju mnoštvo promenljivih faktora, od promene ponašanja klijenata do ekonomskih promena, intenziviranja konkurencije, regulatornih pritisaka i tehnoloških novina, a tu prvenstveno mislim na očekivanu primenu EU Direktive o platnim uslu¬gama 2 (PSD2) koja će sigurno otvoriti nove mogućnosti za saradnjom između banaka i fintek kompanija u Srbiji i doneti nam nove okvire otvorenog bankarstva. Kad govorimo o digitalizaciji u bankarskom sektoru Srbije prvenstveno mislimo u dva pravca. Sa jedne strane, to znači povećanje efikasnosti pozadinskih procesa i veću fleksibilnost banke u odnosu na izazove iz okruženja, dok sa druge strane, možda i važnije, je usmeravanje naprednih tehnologija u pravcu unapređenja kvaliteta usluga koje pružamo klijentu. U tom smislu, digitalizacija treba da predstavlja spoj tehnologije, usluga i potreba klijenata, gde je najveći izazov za nas da pronađemo balans između ova tri elementa.
Upravo imajući sve ovo u vidu, naša matična OTP Grupa se u poslednjih nekoliko godina proširila širom regiona i organski i kroz akvizicije, a kao rezultat strategije rasta OTP nije prisutan samo u 11 zemalja, već́ je tržišni lider u Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori a sada i u Srbiji. Vojvođanska banka i OTP banka Srbija početkom maja su okončale najkompleksniju integraciju na ovim prostorima i na tom putu smo se susreli sa brojnim izazovima uključujući i one na polju digitalizacije. Idealan spoj vrednosti, kombinacija tehničke naprednosti, vrhunskog korisničkog iskustva i tradicije predstavlja sinergiju najboljih rešenja dva velika bankarska brenda, koju naši klijenti sada mogu da iskuse.
Naša matična OTP Grupa je pionir u digitalizaciji i već 25 godina proaktivno deluje na polju digitalne transformacije svog poslovanja, koje i mi preslikavamo u svom radu. Naše spajanje banaka omogućava klijentima nove pogodnosti sa fokusom na unapređenje digitalnog bankarstva, a uspeli smo da u uslovima pandemije i integracije omogućimo brojne novine kao što su online keš kredit, mCard, ApplePay, P2P plaćanja i Pay by link za prenos sredstava privatnim licima putem emaila i telefona. Takođe sagledavamo načine kako možemo pomoći našim klijentima malog biznisa, MSP i privrede pa im u tom smislu omogućavamo da poboljšaju i unaprede svoju prodaju kroz uvođenje e-commerce usluge koja im otvara novi kanal prodaje ka njihovim korisnicima. A koliko je to važno govori činjenica da je tokom prošle godine bilo 62% više transakcija karticama putem internet trgovine i da je preko 60% internet kupaca redovno kupovalo na internetu. U Srbiji 70% populacije, tačnije 4.75 miliona građana svakodnevno koristi internet, a više od 50% njih pristupa internetu preko mobilnih uređaja. Broj korisnika mobilnog bankarstva u Srbiji je povećan preko 20 puta u poslednjih šest godina, a samo tokom 2020. je zabeležen rast od 27% te je aplikaciju mobilnog bankarstva instaliralo preko 450.000 korisnika a ujedno je izvršeno za 50% više plaćanja kroz mobilnu aplikaciju u poređenju sa 2019.
U OTP banci imamo preko 400. 000 digitalnih korisnika, gde najveću bazu čine upravo korisnici naše mobilne aplikacije. Dakle, jasno je da je to pravac koji klijenti sami biraju a na nama je im pružimo prvoklasnu uslugu i opravdamo njihovo poverenje.