Nova eBanking platforma
Potpuno novi izgled e-banking platforme olakšava vam korišćenje naših online usluga. Moderan i jednostavan dizajn i unapređene funkcionalnosti prilagođeni su vašim potrebama i pružaju jedinstveno online iskustvo.
SAZNAJ VIŠE
Biznis
0 komentara Direktiva PSD2 i zašto su krempite „zdrave“ za banku
Vaša tetka pravi odlične krempite. Toliko dobro da mislite da bi mnogi želeli da ih kupe. Samo što nema gde da ih prodaje. Država lokalnoj poslastičarnici naloži da odvoji jednu vitrinu za kolače vaše tetke i sličnih tetki koje ispune higijenske i druge uslove za pravljenje kolača. Poslastičarnica mora da pristane jer je to uslov za dobijanje najbolje lokacije u gradu. Da li će tetke uništiti posao profesionalnim poslastičarima?
Da, ukoliko budu nudili lošije i skuplje kolače od onih koje nude tetke. Ako se trgnu i zahvaljujući svom znanju i veštini naprave nešto mnogo bolje i konkurentnije najveći dobitnici bićemo mi koji u poslastičarnicu dolazimo na kolače. Druga opcija im je da zaposle tetku ili da s njom naprave neki dobar aranžman, ako je stvarno toliko dobra.
Ovako bi se, na slikovit i krajnje uprošćen način mogla opisati direktiva o „otvorenom plaćanju“ odnosno PSD2 (Payment Service Directive 2) koja je prošle godine usvojena u EU, a stupa na snagu u septembru.
Direktiva PSD2 obavezuje banke da naše račune, tačnije rečeno da naš novac, stave na raspolaganje trećim licima, najčešće finansijskim startapovima koji su ispunili uslove da im pristupaju. Uslov za to pristupanje je da im mi, korisnici, to odobrimo dok je banka u obavezi da napravi API odnosno aplikacioni programski interfejs koji to tehnički i bezbedno omogućuje.
Na primer, na nekoj ste popularnoj društvenoj mreži, naleteli ste na ponudu krempita nečije tetke i poželite da ih kupite. Mreža ima sopstveni sistem plaćanja na koji ste vi povezali vaš račun u banci i tu kupovinu obavljate bez uključivanja banke (provizije) koja samo čuva vaš novac. A možete i preko banke ukoliko vam je tako povoljnije.
Cilj PSD2 direktive je da omogući razvoj finansijskih usluga ukidajući monopol bankama i omogućujući svima da se takmiče u tome. I ne samo to, PSD2 omogućuje i bankama da se takmiče na različitim tržištima. Ukoliko neka banka u Danskoj ima povoljniji kredit za kupovinu automobila od banke u Španiji gde korisnik živi, taj može da bira čiji će kredit uzeti. I neće morati da plaća dvostruke troškove za taj posao i jednoj i drugoj banci. Slično kao roming u mobilnoj telefoniji, odnosno regulativa kojom je trošak rominga ukinut.
Kako je moguće da su bankari ovo lako prihvatili? Pa i nisu baš. Zato je ovo već druga direktiva te vrste, a moguće je da usledi i treća i četvrta jer će biti potrebno još dosta podešavanja.
Međutim, još važnija je statistika koja pokazuje da se ljudi to jest klijenti banaka veoma konzervativno ponašaju sa svojim novcem i da je procenat onih koji koriste pogodnosti koje im prvi PSD nudi i dalje jednocifren.
Tetkine krempite, dakle, nisu ozbiljno ugrozile ostale kolače, ali su stvorile novu konkurenciju i „dinamiku“. Banke se više ne ponašaju nadmeno već s pažnjom prate sve što se dešava na finansijskom tržištu i uvažavaju svaki fintek startap.
Saradnja naše banke i pausal.rs je ilustrativan primer. Pre samo nekoliko godina nešto takvo bilo bi nezamislivo. A sada su vrata širom otvorena.
Kupovina nije glavni cilj ove direktive. Mnogo više se očekuje od ubrzanja kretanja kapitala odnosno našeg novca. Jer će nam fintekovi omogućiti da pravimo male investicije, recimo da podržimo tetku da ispuni uslove za prodaju kolača (da opremi kuhinju po standardima) i da kupi neophodne sastojke za veću količinu krempita, a da onda podelimo profit. Jer je neko napravio aplikaciju koja to omogućuje bez komplikovanih procedura i sve sile posrednika.
Kao što ćete moći od raznih ljudi, a ne samo od prijatelja i banke da pozajmite novac da biste popravili veš mašinu. S tim da sve to nosi određenu dozu rizika za obe strane, baš kao i korišćenje Airbnb-ija u odnosu na hotel.
Sve ovo, naravno, neće nastati u septembru kada PSD2 stupi na snagu, ali će od tada postojati uslovi za nastanak. Iako ova regulativa ne obavezuje zemlje koje nisu članice EU, banke u Srbiji spremaju se za nju jer usklađivanje za evropskim bankarskim propisima ide brže od evrointegracija.
Osnovni motiv za menjanje propisa u pravcu PSD-ja je brz razvoj komunikacione tehonologije. Baš kao što svako od nas danas može da napravi svoj TV kanal na internetu koristeći samo mobilni telefon, tako može da osmisli način da poveže ljude koji imaju višak novca i one koji bi znali da ga upotrebe.
Za razliku od banaka fintekovi će se često koncentrisati samo na jednu finansijsku uslugu, dakle mogu da prave samo krempite i u to ulažu svoj maksimum. U tom razvoju, pokazalo se, brži su od banaka jer ih ne opterećuju unutrašnje procedure, odobravanja, procene, strepnje, marketing.
S druge strane, za razliku od krempite koju kupiš, pojedeš i nadaš se da nećeš imati dugoročnih posledica osim zadovoljstva, bankarske usluge traju. Nekada nedeljama, nekada mesecima, najčešće godinama.
Zato je na bankama da pronađu najbolje krempite za svoje vitrine i da shvate da su im tetkine krempite prilika, a ne konkurencija. Takmaci su im druge poslastičarnice sa pronicljivijim šefovima. Kao i do sada.